Gardijan: Španija briše lik i ime Franciska Franka

Gotovo četiri decenije general Francisko Franko bio je neko od koga Španci nisu mogli da pobegnu. On je bio prisutan u školskim knjigama, crkvenim molitvama, statuama, metalnim pločama, imenima ulica i postoji još na hiljade podsetnika na nasilnu pobunu koja je dovela do žestokog građanskog rata u Španiji, piše Gardijan.

Danas njegovo lice i ime izbrisani su iz očiju javnosti. Čak se i vojska, gde je nostalgija za diktatorom živela još dugo posle njegove smrti 1975. godine, obavezala da će ukloniti sve ploče, statue i spomenike posvećene režimu čoveka koga je nekada duboko poštovala kao spasioca nacije. Čitava lista ličnih stvari koje su sakrivene u državnim barakama biće spremne do kraja godine. Tada će početi odabir. "Postoji više od 300 stvari", priznao je Konstatino Mendez, ministar odbrane. Pored jedine statue Franka koja gleda na luku u španskoj severnoafričkoj enklavi Melilja, vojni objekti su postali poslednje mesto koje "skriva" diktatora. On na primer i dalje "predsedava" u dvorištu u regionalnim vojnim štabovima u Valensiji, i viri sa zidova baraka u Melilji koja je postala dom jednoj od statua koja je uklonjena sa ulica Španije.

Tokom poslednjih godina, vojska je postala poslednji čuvar sećanja na njega", rekao je Hesus de Andres, predavač političke nauke na madridskom UNED Univerzitetu.

"Veliki broj statua završio je u vojnim objektima". Stari Frankisti sve su samo ne odustali od borbe da se sačuvaju simboli na diktatora, naročito od kada je socijalistička vlada Hozea Luisa Sapatera izglasala zakon 2007. godine da oni budu uklonjeni. Poslednja odluka o tome šta sve treba da bude uklonjeno ostaje u rukama grada i gradskih skupština, ali pojedini desničarski gradonačelnici odbijaju da promene imena ulica i da uklone ploče sa Frankovim imenom.

Sada aktivisti žele da se izmesti i sam Franko. Njegovo telo počiva u jednom od najvećih od svih spomenika Frankoizma u podzemnoj bazilici u Dolini palih, koju je sagradio Franko uz pomoć radnika, koji su tokom građanskog rata bili na republikanskoj strani, koje je prisilio na rad. Bazilika danas pripada državi.
"Ja plaćam porez da se njegov grob čuva", rekao je Emilio Silva iz Asocijacije za obnovu istorijkih sećanja. "Ukrao je dovoljno novca dok je bio živ. Trebalo bi da uzmu njegovo telo i daju ga njegovoj porodici, pa nek oni urade s njim šta im je volja".

Franko i lider ekstremne nacionalističke političke grupe Falange Hoze Primo de Rivera jedini su koji su sahranjeni u bazilici. Franko je, međutim, naredio da oko 40.000 ubijenih civila budu sahranjeni u kriptama i tunelima oko nje. Sada neki od rođaka ubijenih civila žele da sklone njihova tela odatle. Prošle nedelje parlament je naložio vladi da pripremi spisak svih republikanaca koji su tamo sahranjeni.

"Bilo mi je dve godine kada su vojnici Falange došli u naše selo, odveli mog oca i ubili ga", kaže Fausto Kanales.

"Bacili su njegovo telo sa još drugih devet u bunar i onda su se vratili 23 godine kasnije da ih uzmu i odnesu u Dolinu palih". Kanales, koji danas ima 72 godine, zna tačno gde se u lavirintu koji okružuje baziliku, nalaze ostaci njegovog oca.

"Moj otac je bio prisilni radnik i republikanac ali sada je sa Frankom. Nećemo imati mira dok ga ne vratimo".

(Blic)